Jedriličarska škola na Zlatiboru

Veliki uspeh nemačkih jedriličara je probudio interesovanje i u Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca a kasnije i Karljevini Jugoslaviji. Tako je već 1921.godine osnovan „Srpski aero – klub“. Prvi školovani jedriličari bili su članovi Aero – kluba „Naša krila“ koji je 1932.godine uputio dva člana na obuku u Nemačku.

Aero – klub „Naša krila“ je 14.avgusta 1932.godine na padinama Avale otvorio prvu jedriličarsku školu u Srbiji. Iste godine osnovan je i Akademski aero – klub koji je okupljao prvenstveno studente Beogradskog univerziteta.

Zlatibor se još od 1934.godine pominje kao potencijalni centar za razvoj jedriličarstva, prvenstveno zbog idealnih prirodnih uslova. Blage zime i relativno topla leta, gde srednja godišnja temperatura iznosi 7,5 Cº, a srednja letnja temperatura 18 Cº. Ovome treba dodati i više od 2.000 sunčanih sati godišnje.

Za jedriličarstvo su od posebnog značaja kvalitetni vetrovi, od kojih su na Zlatiboru najčešći severoistočni i jugozapadni. Severoistočni je hladan i jak vetar koji dovodi do pada temperature a duva od oktobra do maja. Jugozapadni i južni vetar sa sobom donose tople vazdušne mase koje zimi ublažavaju hladnoću ali leti imaju kontraefekat da dovode smanjenja temperature.

Prva ispitivanja su izvedena u avgustu 1934.godine kada je Aca Stanojević posetio Zlatibor. Nakon povratka u Beograd Aca Stanojević, je izjavio da je Zlatibor idealan teren za jedriličarstvo jer ima lepe visove koji su pogodni za jedrenje.

Iste godine na Zlatibor su stigli i članovi Akademskog aero – kluba predvođeni Borisom Cijanom i Dimitrijem Lambergom. Logor je postavljen kod Kraljeve Vode (Partizanske Vode, a danas Zlatibor), a za letenje je odabrana kosa „Kriva breza“ koja se pruža u pravcu severozapad – jugoistok. Jedrenje je bilo moguće uz severni i severoistočni vetar koji su stvarali povoljne  uzgonske struje.

U „Godišnjaku jugoslovenskog vazduhoplovstva“ za 1934.godinu pomenuta je i jedriličarska grupa „Zlatibor“ Akademskog aero – kluba. Rezultati grupe su bili skromni jer se radilo o probnim letovima, ali je uprava Kluba donela odluku da se otvori stalna jedriličarska škola na Kraljevim Vodama.

Škola je počela sa radom 24. juna 1935.godine kada je na Zlatibor stigla grupa od 20 učenika, a među njima su bile i tri devojke. Logor od vojnih šatora je postavljen na obodu Tić polja. Nastavnik letenja bio je Johan Volf, pilot iz Salcburga, a za obuku je obezbeđena jedna jedrilica. Rezultati prve škole jedriličarstva na Zlatiboru su bili skromni: od 17 polaznika niko nije završio kurs; izvršeno je 10 startova. Najduži let je trajao 4 minuta, a letelo se ukupno 15 minuta.

O oduševljenju jedriličara Zlatiborom govori i podatak da je na svečanosti povodom formiranja Jugoslovenskog akademskog aero – kluba NJKV Kraljica Marija avion Fizir – Valter YU – PGD krstila imenom „Zlatibor“.

Rezultati su bili bolji sledeće godine kada su jedriličari imali 60 letećih dana sa 1.066 startova. Letelo se ukupno 12 sati i 26 minuta; dodeljena je 61 diploma: 31 za „A“ ispit, 27 za  „B“ ispit, i 3 za „C“ ispit. U to vreme upravnik škole bio je Vojislav Radosavljević, a sekretar je bio Dragoslav Sobota. Za 1936.godinu vezan je i jedini udes koji se dogodio na Zlatiboru: 27. septembara poginuo je bugarski student Nikola DŽabarski u toku jedriličarske obuke.

Za Zlatibor je posebno važna 1937.godina kada je doneta odluka da se izgradi jedriličarski dom i hangar za smeštaj jedriličara i jedrilica. Objekti su izgrađeni na banovinskom suvatu Obudovica kod rezervoara za vodovod (ćuvik iznad Instituta „Čigota»), a škola je dobila novo ime – „Jedriličarska škola Akademskog aero – kluba Zlatibor“.

Za 1937.godinu rad škole je visoko ocenjen a klub proslavio pet godina postojanja i rada. Letačka sezona 1937.godine je zvršena sa preko 4.000 uspešnih startova, a dodeljeno je i 218 diploma i to 119 za „A“ ispit, 87 za „B“ ispit, i 12 za „C“ ispit. Iste godine škola je dobila na poklon jedrilicu „Vrana“ (Wrona) od grupe učenika „Krilce“ iz Treće muške gimanzije. Jedrilica je na Zlatibor stigla uz pomoć grupe „Deveti“ koja je imala transportnu prikolicu.

Prisustvo jedriličara na Zlatiboru je povećalo interesovanje mladih Užičana za letenje. U Užicu je 1935.godine formiran aero – klub „Zlatibor“. U Užičkoj gimnaziji je u januaru 1936.godine osnovan Podmaladak Aero-kluba čiji članovi redovno posećuju aerodrom Kraljevo. U radu Užičkog kluba se posebno istakao Mihailo Grbić – Kalčo, pod čijim nadozorom je u fabrici parketa i nameštaja Đoke Popovića izrađena jedrilica „Hol’s der Teufel“ („Leteći đavo“) označena kao K1 – YU. Ova jedrilica je prvi put poletela sa Dovarja a zatim je prebačena na Smiljanski zakos gde je, uz pogodne vetrove, mogla da leti i duže od 15 minuta. Gimnazijalci su školske 1937/1938.godine formirali letačku grupu „Strela“ koja je imala 20 članova. U početku grupa izgrađuje leteće modele, a 1939.godine napravljena je i prva jedrilica „Cegling“.

Na Zlatiboru je 1938.godine izgrađen Jedriličarski dom i hangar za smeštaj jedrilica. Komanda vojnog vazduhoplovstva je obezbedila neophodna sredstva, a Drinska banovina je ustupila zemljište na kome je izgrađen hangar i Jedriličarski dom, a za upravnika je postavljen Ivan Kavić.

Izgradnja Jedriličarskog doma bila je znatan pomak za udobnost polaznika škole. Dom je građen u stilu zlatiborske brvnare, obložen je oblovinom, a raspolagao je spavaonicom za 80 učenika, trpezarijom, kuhinjom, kupatilom sa desetak tuševa, terasom duž čitave zgrade i administrativnim prostorijama.

U blizini doma je izgrađen i hangar u koji se moglo smestiti petanestak jedrilica, kao i stolarska i bravarska radionica za održavanje i popravke jedrilica.

Postavljena je i privremena meterološka stanica u kojoj je tokom letačke sezone boravio jedan vojnik iz Vazduhoplovne meterološke službe. Dve godine kasnije, 15.jula 1940.godine, bila je izgrađena stalna Meterološka stanica (na nadmorskoj visini od 1.017 metara).

Školske 1938.godine na Zlatiboru se obučavalo 119 učenika. Izvršeno je preko 3.500 startova a dodeljeno je 105 diploma, 63 za „A“ ispit, 40 za  „B“ ispit, 2 za „C“ ispit, a još 12 diploma je obnovljeno. Leteći park škole se te godine sastojao od 8 klizača i 2 školske jedrilice. U školi je vršeno i ispitivanje domaće jedrilice „Musa Kesedžija“.

Školske 1939.godine Jedriličarski centar na Zlatiboru je dodelio 168 diploma  i to: 85 za „A“ ispit, 77 za  „B“ ispit i 6 za „C“ ispit, čime je škola na Zlatiboru imala najbolje rezultate u celoj Kraljevini Jugoslaviji. Iste godine na Zlatiboru je Srbo Aranđelović iz Užica sa nepunih 16 godina postao najmlađi „C“ pilot – jedriličar u Evropi.

Pored jedrilica centar je 1939.godine dobio i automobilom sa vitlom, koji se se koristio za poletanje na dve lokacije. U podnožiju Krive Breze, i kod Šainovca ispod vrha Tornika, gde je autovitlo podizalo jedrilicu čak 300 metara iznad zemlje.

Postojala je i zatvorena auto-prikolica koja je služila za transport letilica, najčešće na aero mitinge i takmičenja. Transport letelica na vrh zlatiborskih uzvišenja vršen je sa posebno prilagođenom konjskom zapregom meštana, koji su za trud i rad plaćani po satu. Polaznici škole se sećaju Milenka i Josipa Terzića i Sredoja Uroševića iz Alinog Potoka. Čak je, prilikom, jednog leta i Jelenko Bučevac iz Krive Reke, kasnije poznati publicista, privrednik, pomagao konjskom zapregom.

Školske 1940.godine obuka je završena sa izvanrednim rezultatima, dodeljene su 162 diplome, 76 za „A“ ispit, 56 za  „B“ ispit, i 30 za „C“ ispit, a škola je imala 14 jedrilica, autovitlo, transportnu prikolicu i prateću opremu na čemu bi joj zavideli i neki današnji klubovi.

Iste godine održana je i 4. zemaljska utakmica letećih modela – jedrilica. Takmičenju je prisustvovala posebna delegacija iz Beograda koju je predvodio Tadija Sondermajer, predsednik Kraljevskog aero – kluba. Ovde se mora pomenuti i rekord Georgija Ninčića koji je, leteći na visokosposobnoj jedrilici „Grubau Bebi II A“, 23. avgusta 1940.godine poleteo sa Čigote i leteo 2 sata i 45 minuta, a zatim je uspešno sleteo ispred hangara na Kraljevim Vodama.

Za Akademski aero – klub 1940.godina je bila godina velikih planova, do tada se smatralo da je Zlatibor dobar poligon za osnovnu jedriličarsku obuku, ali da nije podesan za polaganje „C“ ispita. Kako je za svega par dana u septembru 1940.godine 10 učenika položilo „C“ ispit, ovaj stav je demantovan.

Za 1941.godinu planirana je modernizacija škole, nabavka novih jedrilica, povećanje jedriličarskog doma i hangara. U planovima je bilo i korišćenje avio–zaprege i izgradnja poletno–sletne staze.

Aprilski rat je zaustavio sve dalje planove, a u jesen 1941.godine, tačnije 8.decembra nakon što su nemačke snage stigle na Zlatibor hangar i jedriličarski dom su spaljeni. Ratni vihor je rasturio i Akademski aero – klub tako da je, nakon završetka Druogog svetskog rata, u zaborav pala i Jedriličarska škola na Zlatiboru.