Naredbom načelnika generalštaba vojvode Radomira Putnika 24.decembra 1912.godine je formirana Vazduhoplovna komanda. Ova komanda je u svom sastavu imala aeroplansko i balonsko odeljenje, vodoničnu centralu i golubiju poštu. Na čelo Vazduhoplovne komande je postavljen major Kosta Miletić.
Prvi vazduhoplovci su upućeni u Francusku na obuku u maju 1912.godine, a za potrebe njihovog školovanja Ministarstvo vojske je podiglo kredit od 30.000 ondašnjih dinara. Pitomci (poručnici Miloš Ilić i Jovan Jugović, potporučnik Živojin Stanković, narednik Mihajlo Petrović i podnarednici Miodrag Tomić i Vojislav Novičić) su letačku obuku završili 8.septembra 1912.godine u gradu Etamp, nedaleko od Pariza.
Pilotsku školu je prvi završio narednik Mihajlo Petrović, koji je 23.jula položio pilotski ispit i dobio FIA dozvolu (br. 979), u Srbiji to je bila prva letačka dozvola. Drugi je diplomu dobio poručnik Jovan Jugović, a zatim podnarednik Miodrag Tomić i potporučnik Živojin Stanković. Peti je diplomu dobio poručnik Miloš Ilić, i poslednji je obuku završio podnarednik Vojislav Novičić.
Do kraja 1912.godine su kupljeni i avioni i to: tri aviona Blerio XV, tri aviona Farman 20, dva aviona REP (zaplenjeni prilikom transporta kroz Srbiju), i avion Duks (poklon čitalaca petrogradskog lista “Novo vreme”).
Primorski aeroplanski odred je u okolinu Skadra stigao početkom marta 1913.godine, a prvi let je izveden 20.marta (po gregorijanskom kalendaru). Piloti su tog dana imali školske letove iznad uzletišta u blizini sela Barbaluši.Kako su u to vreme već završene operacije u Makedoniji srpski avijatičari nisu imali prilike da pokažu svoje letačke sposobnosti. Prilika se ukazala početkom 1913.godine kada je doneta odluka da se pomogne Crnoj Gori u opsadi Skadra. Za potrebe ove operacije je formiran Primorski kor pod komandom generala Petra Bojovića. Primorski kor je u svom sastavu imao Drinsku diviziju I poziva, tešku opsadnu artiljeriju i Primorski aeroplanski odred jačine 4 aviona.
Pilot – narednik Mihajlo Petrović je odlučio da izvrši izviđanje nad Skadrom. Na visini od oko 1.500 metara je preleteo grad a zatim se uputio ka aerodromu. Prilikom sletanja, avion je zahvatila snažna termička struja (sletalo se ugašenim motorom), zbog koje se avion propeo a zatim naglo propao. Remen kojim je narednik Petrović bio vezan je popustio i on je ispao iz aviona. Kako se u to vreme nije upotrebljavao padobran, Mihajlo Petrović je pao na zemlju. Njegov časovnik je stao u 9:45. Petrović je na kobnog dana leteo na avionu Farman HF.20.
Politika je o pogibiji narednika Mihajla Petrovoića u broju 2291 objavila sledeće:
Junačka smrt našeg avijatičara, narednika Mihajla Petrovića ožalostila je ali i zadivila svu srpsku i crnogorsku vojsku. Petrović je leteo hiljadu metara visoko na domaku turskih topova i mitraljeza kada se dogodio nesretan slučaj pri pravljenju jedne spirale.
Sa poginulim avijatičarem se oprostio major Kosta Miletić žaleći nanaknadni gubitak koji je zadesio srpsku avijatiku.
Bombardovanje Skadra nastavlja se i drži se da skadarska vojska ne može da izdrži više od desetak dana. Noćas se crnogorskim predstražama predalo sto turskih vojnika. Francuski vojni ataše posetio je naš logor i najpohvalnije se izrazio o našim trupama.
U Muzeju vazduhoplovstva se čuva bogata memorijalna zbirka koja se sastoji od 76 predmeta koji su pripadali Mihajlu Petroviću, među njima i sat koji je pilot nosio na poslednjem letu.
Farman HF.20 – opis i karakteristike
Ovaj avion je delo Anrija Farmana (Henri Farman). Radilo se o izviđačkom dvokrilcu za dva člana posade. Avion je proizvodila kompanija Société Henri et Maurice Farman.
U osnovi avion je predstavljao modifikaciju izviđača (kasnije i lovca) MF.7, kome su uklonjene skije. Konstrukcija je bila uobičajena za to vreme, drvene gredice, platno, šperploča i žice. Između krila je postavljena gondola, za pilota i osmatrača, a iza njih je postavljen rezervoar za gorivo i a kraju motor sa potiskujućom elisom. Kako bi se prostor iza gonodole oslobodio za propeler repna sekcija je povezana za krila. Ovo je izvedeno sa četiri cevi koje su povezivale rep i krila. Dve cevi su išle levo, a druge dve desno od gondole. Svaki par cevi (levi i desni) su povezane poprečnim cevima.
Gornje i donje krilo su međusobno povezana sa šest “I” upornica (po tri sa svake strane gondole). Avion je imao dva dupla prednja točka koji su pričvršćeni za donje krilo i repni drljač. Avion je imao dužinu trupa 8,3m, visinu 3,2m, i raspon gornjeg krila od 14m (ukupna površina krila 35 m2).
Motor je zadavao najviše problema, zbog male snage tako da su narednim modelima ugrađeni jači motori, da bi poslednji model HF.27 dobio motor Canton-Unné R-9 de od 155 KS. Kako bi se popravile letne karakteristike trup je kod kasnijih modela produžen, a povećan je i raspon krila. Avion je već 1914.godine bio zastareo, i korišćen je uglavnom za izviđanje. Pored Srbije, avion su koristili Argentina, Belgija, Grčka, Francuska, Holandija, Italija, Japan, Rumunija, Rusija i kasnije SSSR, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija.Ugrađen je motor Gnome Lambda snage 75 KS sa dvokrakom elisom. Maksimalna brzina aviona je bila 100 km/h, dolet 250 km. Prazan avion je težio 360 kg, a pri poletanju 660 kg.
