Tokom tridesetih godina vazduhoplovna industrija Kraljevine Jugoslavije je uspela da proizvede niz veoma kvalitetnih projekata trenažnih i izviđačkih aviona. Za nastanak prvog jugoslovenskog lovac najzaslužniji su Ljubomir Ilić i Kosta Sivčev. Oni su 1932.godine počeli rad na projektu prvog jugoslovenskog lovca. Kako su radili u Tehničkom odeljenju Komande vazduhoplovstva mogli su tačno da odrede kakav je lovac neophodan JKRV-u. Sivčev i Ilić su maketu novog lovca testirali u aerodinamičkom tunelu Ajfelovog instituta i tek nakon toga su predstavili projekat svom komandantu pukovniku Stanojeviću.
Ministarski savet je 1934.godine odlučio da naruči jedan prototip, godinu dana od kada su konstruktori predali projektnu dokumentaciju. Za naziv aviona su iskorišćeni inicijali konstruktora, a izrada prototipa, označenog kao IK-1L, je poverena Ikarusu. Novi lovac je bio visokokrilac, čistih aerodinamičkih profila. Trup je imao metalni kostur prekriven platnom, izuzev prednjeg dela gde su bili smešteni motor i kabina koji su obloženi tankim limom. Ugrađen je vodeno hlađeni motor Hispano Suiza 12Ybrs od 860 KS koji je omogućavao brzinu od oko 435km/h. Hladnjak je smešten između nogu stajnog trapa. IK-1 je imao visoko postavljeno, “galebovo” krilo, koje je davalo bolje rezultate u odnosu na dvokrilnu konstrukciju. Krila su prekrivena drvenom lepenkom i ojačana upornicam koja je bila povezana za trup. Zadnji deo aviona je bio aerodinamički lepo doteran što je dalo dobro uravnotežene komande.
Prvi let je izveden 22. aprila 1935.godine. Prilikom trećeg leta prototip se srušio. Istraga je pokazala da je do pada došlo zbog loše zategnute presvlake na jednom krilu, a ne zbog greške u projektu. Nakon toga izgrađen je još jedan prototip kod koga se krila bila presvučena duralskim limom a ne platnom. Novi lovac je označen kao IK-2.
Avion je opsežno testiran u većem broju simuliranih vazdušnih borbi sa britanskim Hawker Fjurijem. Pokazalo se da je IK-2 brži kako u horizontalnom letu tako i u penjanju kao i da je pokretljiviji. Nakon toga ministarski savet je naručio seriju od 12 aviona od fabrike Ikarus koji su isporučeni između oktobra 1938.godine i aprila 1939.godine.
IK-2 su prvo predati eskadrilama 6.lovačkog puka, a u oktobru 1939.godine su ušli u sastav 4.lovačkog puka. Vatreno krštenje IK-2 je usledilo u aprilu 1941.godine. U blizini Bosanskog Aleksandrovca se 9.aprila 1941.godine grupa od sedam IK-2 i nekoliko jugoslovenskih Harikena sukobilo sa nemačkim Bf-109. U borbi je oboren jedan IK-2 i dva Harikena, ali i dva nemačka Bf-109. Nekoliko IK-2 je spaljeno pred kraj rata da ih ne bi Nemci zarobili. Ali su tri IK-2, ipak zarobljena i oni su uključeni u sastav vazduhoplovstva NDH.
